Ono što determiniše neku organsku vrstu odnosi se na čitav niz morfoloških i fizioloških karakteristika, korišćenje određenih uslova sredine, odgovarajući broj hromozoma i sl. Jedinke dve različite vrste ne mogu da stupaju u reproduktivne odnose. I ako se ukrste veštačkim putem daju neplodno potomstvo.

Nastanak nove vrste naziva se specijacija.

Опширније...

   Živi organizmi su u međusobnim interakcijama. Te interakcije mogu biti veoma raznovrsne. Koevolucija je pojava istovremene evolucije različitih populacija koje su u međusobnim interakcijama. Svaka promena jedne vrste uslovljena je evolucionim promenama druge vrste sa kojom je u interakciji.

Опширније...

U prirodi se jedinke nalaze u okviru grupa koje naseljavaju određene prostore, takve grupe zovemo populacijama. Unutar popilacija dolazi do reproduktivnih odnosa između jedinki , pa postoji stalna razmena genetičkog materijala. Svaka populacija u određenom trenutku ima specifičnu genetičku strukturu. Tako se genski alaleli koji determinišu neku osobinu nalaze u odgoavrajućem odnosu, neki su učestaliji i pojavljuju se sa većom frekvencijom dok su drugi ređi.

Опширније...

          U starom i srednjem veku prirodnjaci su većinom smatrali da su sva živa bića na zemlji nastala odjednom i da se živa priroda više ne može menjati – Kreacionizam.

Međutim, još je Aristotel u IV veku pre nove ere konstruisao tzv. Lestvicu bića koju su činili:

Опширније...

Svi organizmi koji žive na našoj planeti imaju zajedničko ili monofiletsko poreklo. Potiču od zajedničkog genofonda.
Na osnovu prisustva C13 i C14 u stenama, neki autori smatraju da je život nastao pre 3.8 milijardi godina. Prvo nastaju heterotrofni organizmi. Pre 3 milijarde godina se javljaju se organizmi koji su u stanju da sintetišu organsku materiju u procesu fotosinteze. Najstariji fosilni ostaci stari su oko 3,2 milijardi godina, to su najstariji prokariotski organizmi koji su imali sposobnost da vrše fotosintezu.

Опширније...

Kao što je već izloženo u prethodnoj lekciji "Abiogena Evolucija", iz osnovnih hemijskih elemenata, koje je Zemlja nasledila od prvobitne magline, abiogeno su nastala razna jednostavna organska jedinjenja na osnovu osnovnih fizičkih i hemijskih zakonitosti. Od ovih u hemijskoj evoluciji nastajala su sve složenija jedinjenja, postepeno evoluirajući do nastanka jedinjenja kao što su saharidi i aminokiseline, kao i polipeptidi, nukleinske kiseline i masti.

Опширније...

У лабораторијским условима кроз комбинацију разних експеримената покушава се открити које су хемијске реакције побудиле настанак живота на Земљи. Проучавање абиогензе укључује геофизичка, биолошка и хемијска сазнања.

Опширније...

Sponzori sajta