Испити за ванредне ученике

За све потребне информације, обратите се референту за рад са ванредним ученицима на број телефона 027/324-462.
Распоред испита

Медицинска школа

др Алекса Савић

О др Алекси Савићу

Ванредно школовање

Уколико желите да промените свој образовни профил, код нас можете да извршите преквалификацију за неко од медицинских занимања уз полагање разлике стручних и допунских предмета који се одређују на основу процене стручних лица. На располагању Вам је и доквалификација за неко од медицинских занимања ако сте завршили трећи степен средње школе.
Упис
Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ПРВИ разред, школска 2018/19. године
 

АНАТОМИЈА  - II група

Уторак,15.1.2019.

10,00-13,00            кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак,22.1.2019.

12,15-16,35         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак29.1.2019.

13,50-18,15         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Четвртак,31.1.2019

13,00-14,30     кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Ученици:

Миладиновић Никола

Петровић Александра

Нешић Јована                              

Раичевић Петар

Станковић Магдалена                                            

Димитријевић Милена

Петровић Сандра                                                     

Крстовић Милутин

Миладиновић Тамара                                           

Јоцић Јована

Јевтић Тања

Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПРВА ГРУПА

Петак,11.1.2019.

7,00-13,15   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,14.1.2019.

7-11,30  кабинет

Снежана Никић

Уторак,15.1.2019.

7-10   кабинет

Снежана Никић

Петак,18.1.2019.

7,00-14,45   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,21.1.2019.

7-11,30   кабинет

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ – ПРВА ГРУПА

Петак,28.12.2018.

9-14,30

 Ана Благојевић

Четвртак,10.1.2019.

9-14,30

Ана Благојевић

С убота,12.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Четвртак 17.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Ученици:

Антанасковић Магдалена

Минић Радмила

Матић Јелена

Биљана Ђедовић

Јовановић Александра

Миладиновић Никола

Нешић Јована

Станковић Магдалена

Петровић Сандра

Миладиновић Тамара

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ДРУГА ГРУПА

Среда,9.1.2019.

13- 17,30    кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,10.1.2019.

7-12,15   кабинет

Драгана Тонић

Субота,12,1.2019.

7-12,15   

Драгана Тонић

Уторак15.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

Среда,16.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

ПРВА ПОМОЋ  – ДРУГА ГРУПА

27.12.2018.

10-13

Ана Војиновић

14.1.2019.

           10-14,30

Ана Војиновић

17.1.2019.

10-13

Ана Војиновић

21.1.2019.

10-14,30

Ана Војиновић

24.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

31.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

Ученици:

Јевтић Тања

 Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

Петровић Александра

Раичевић Петар

Димитријевић Милена

Крстовић Милутин

Јоцић Јована

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ТРЕЋА ГРУПА

Уторак,22.1.2019.

7-10    кабинет

Снежана Никић

Среда,23.1.2019.

7-13   кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,24,1.2019.

7-11,30   

Драгана Тонић

Субота.26.1.2019.

7-11,30

Драгана Тонић

Понедељак,28.1.2019.

7-11,30

Снежана Никић

Уторак, 29.1.2019.

7-10

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ - ТРЕЋА ГРУПА

Уторак, 15.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак 17.1.2019,

10-15,15  кабинет

Бјелић Гордана

Субота 26.1.2019.

7-12,15  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак, 31.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Ученици:

Милић Милица

Страхинић Божидар

Лукић Катарина

Кривокапић Александра

Огњановић Мариан

Тошић Петар

Љумовић Јелена

Михајловић Милан

Јовић Светлана

ОБАВЕЗНА УНИФОРМА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ДРУГИ разред, школска 2018/19. године
 
 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА

Датум

Време и место

Наставник

Понедељак, 24.12.2018.

7-12,15, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,26.12.2018.

11,30-16,45, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Четвртак,27.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Петак, 28.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Среда ,9.1.2019.

8,15-13,30, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Четвртак, 10.1.2019.

11,15-13,00, блок. гинекологија

Добрила Дурлевић

Петак,11.1.2019.

7-10,45 блок неурологија

Станимировић Ивана

Уторак 15.1.2019.

7-11,45 вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,16.1.2019.

11,30-16, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Петак,18.1.2019.

7-10,45, блок, неурологија

Станимировић Ивана

Субота,19.1.2019.

7-14,30, вежбе, кабинет

Драгана Тонић

Понедељак,21.1.2019.

7-12,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

8,15-11,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Понедељак,28.1.2019.

7-13, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

 
 
Медицинска школа "Др Алекса Савић" Прокупље
Обавештење о припремној настави за ванредне ученике четвртог разреда
 

 ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Датум

Време

Наставник

Понедељак,4.3.2019.

 10-16,45  школа

Драгана Николић

Уторак,5.3.2019.

10-15,15 

Четвртак, 7.3.2019.

7-11,30

Петак,8.3.2019.

12-15,15

 

УРГЕНТНА СТАЊА У МЕДИЦИНИ

Датум

Време

Наставник

Петак,1.2.2019

9-14,15 кабинет теорија

Драган Тонић

Субота 2.2.2019.

8-12,30 кабинет теорија

Понедељак,18.2.2019.

7-12,15  ургентно  вежбе

Гордана Бјелић

 

Уторак, 19.2.2019.

7-13 ургентно вежбе

                                  ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Четвртак,24.1.2019.

7--13 блок

 Андријана Велимировић

Понедељак, 28.1.2019.

7-12,15 блок

 Среда,20.02.2019    

10-15.15  вежбе

Младен Павловић

Петак,22.02.2019.    

7-13    вежбе

Младен Павловић

Понедељак,25.02 .2019.      

7-13     вежбе

Младен Павловић

Среда,27.02.2019.

10-15,15   вежбе

Младен Павловић

Субота,9.2.2019.

7-12,15  вежбе

Јованка Томовић

Субота, 16.2.2019.

7-13 вежбе

Јованка Томовић

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА  У  НЕОНАТОЛОГИЈИ

Среда,16.1.2019.

7-12,15 вежбе

 

Јелена Ристић

Четвртак,17.1.2019.

7-13 вежбе

Среда,23.1.2019.

7-12,15 вежбе

Уторак,29.1.2019.

7-13 вежбе

Понедељак 21.1.2019.

13 -15,15 блок

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

12,15 -14,30 блок

Понедељак,28.1.2019.

12,15-14,30 блок

Среда,30.1.2019.

12,30-17 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА БОЛЕСНИКА

Понедељак,14.1.2019.

7-12,15 вежбе хирургија

 

Виолета Станојевић

 

Уторак,15.1.2019.

7-12,15 вежбе

Субота, 19.1.2019.

7-13  вежбе

Понедељак,21.1.2019.

7-13 вежбе  ортопедија

Слађана Станковић

Петак, 25.1.2019.

7-13 вежбе

 Виолета Станојевић

Среда,30.1.2019.

7-12,15 блок

 

Слађана Станковић

 

Четвртак, 31.1.2019.

7-12,15  вежбе

Четвртак,28.2.2019.

7-13 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ  БОЛЕСНИКА

 Четвртак 14.02.2019.

7-12,12  

 

Ивана Станимировић

 

 Петак 15.02.2019.

7-13 

Четвртак, 21.2.2019.

7-12,15  вежбе  НПХ

 

Биљана Миленковић

Уторак 26.2.2019,

7-13 вежбе

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о полагању матурског испита у фебруарском року, школска 2018/19. године
 
Пријава матурског - 24.01.2019. године 
Полагање теста - 28.01.2019. године
Здравствена нега - 29.01.2019. године
Медицинска школа „Др Алекса Савић“ Прокупље
Пријава испита у фебруарском испитном року, школске 2018/19. године
 
 
 
Први разред - четвртак, 14.02.2019. године, од 10.00 - 12.00 часова
Други разред - четвртак, 21.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Трећи разред - четвртак 28.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Четврти разред - четвртак 07.03.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова 
 

 

 

Brazdanje

BRAZDANJE I TIPOVI BRAZDANJA

 

Oplođeno jaje se deli serijom mitotičkih deoba između kojih nema rasta, i taj proces se naziva brazdanje.

Brazdanjem se oplođeno jaje, transformiše u višećelijski embrion. Oblik embriona se u toku brazdanja ne menja, a rezultat mitotičkih deoba je obrazovanje blastule. Ćelije koje nastaju brazdanjem nazivaju se blastomere. Blastomere ne rastu samo se dele, pa su, kako brazdanje odmiče, sve sitnije i sitnije. Blastula ostaje iste veličine kao i zigot.

Oplođeno jaje se prvo deli uspravnom deobnom ravni na 2 ćelije, koje se ponovo uspravnom ravni (normalnom na prethodnu) podele na 4 ćelije. Treća deobna ravan je horizontalna i paralelna ekvatoru jajeta.

Rezultat ove prve tri deobe je 8 ćelija pri čemu su 4 smeštene na animalnom, a 4 na vegetativnom polu.

Dalje se dele na16, 32 ... do nekoliko hiljada ćelija – blastomera. Broj uzastopnih deoba je različit je za svaku vrstu. Brazdanje je u početku ravnomerno, ali kasnije ( obično od stanja stadijuma od 16 ćelija ) postaje ne-ravnomerno i blastomere se dele u različito vreme, tj jedne se dele brže a druge sporije. Intervali između dve deobe su takođe različiti i kod različitih životinja. Na primer kod karaša između dve uzastopne deobe protekne oko 20 minuta, a kod miša oko 10-12časova.

 

Uticaj žumanceta na brazdanje

Žumance,odnosno količina i raspored žumanceta u janoj ćeliji, imaju važan uticaj na brazdanje. Velika količina žumancetnih pločica ili granula može da uspori ili inhibira (zaustavi, spreči) brazdanje. Pa se blastomere bogate žumancetom sporije dele od ostalih. Takav je slučaj sa blastomerama u vegetativnoj polovini.

Prema tome razlikujemo dva osnovna tipa brazdanja:

  1. potpuno (totalno)
  2. nepotpuno (parcijalno, delimično)

 

 

1. Potpuno brazdanje je karakteristično za jaja sa malom količinom žumanceta, kakva su oligolecitna i umereno telolecitna. Pri ovom brazdanju se podeli čitava jajna ćelija.

Jajne ćelije koje se potpuno brazdaju nazivaju se holoblastičke.

Potpuno brazdanje može biti:

        1. ravnomerno i
        2. neravnomerno.

 

a. Potpuno – ravnomerno brazdanje

Kod potpunog ravnomernog brazdanja treća deobna ravan je na ekvatoru pa se dobijaju sve blastomere jednake po veličini, kod oligolecitnih jajnih ćelija.
Ovaj tip brazdanja sreće se kod jaja sunđera, hidri, valjkastih crva, bodljokožaca, kopljaša i kod većine sisara.

 

b. Potpuno neravnomerno brazdanje

Kada je treća deobna ravan iznad ekvatora (bliža animalnom polu), onda na animalnom polu nastaju sitnije blastomere – mikromere, a na vegetativnom polu su krupnije – makromere. Takvo brazdanje je potpuno neravnomerno i karakteristično je za umereno telolecitna jaja. Kod kojih je žumance smešteno u jednoj polovini citoplazme.
Ovaj tip jajnih ćelija, kao i tip brazdanja su karakteristični za vodozemce.

 

 

2. Nepotpuno se brazdaju jaja sa velikom količinom, gusto napakovanog žumanceta pri čemu se brazda samo deo jajeta sa citoplazmom, dok deo sa žumancetom ostaje nepodeljen.

Jajne ćelije sa nepotpunim brazdanjem nazivaju se meroblastičke.

 Neptpuno brazdanje može biti:

a. parcijalno diskoidalno brazdanje.
b. površinsko brazdanje

 

 

a.parcijalno -diskoidalno brazdanje.

U izrazito telolecitnim jajnim ćelijama, velika količina žumancetnog materijala potiska malu količinu citoplazme je na periferiju u vidu ostrvca. Za vreme početnog perioda brazdanja ove brazde ne zahvataju kompletne ćelije, odnosno ne prostiru se preko celih ćelija, već je brazdanje ograničeno samo na deo ćelije sa citoplazmom u vidu diska - blastodisk - na animalnom polu. Pa se takvo brazdanje naziva i parcijalno -diskoidalno brazdanje.
Ovaj tip brazdanja se sreće kod jajnih ćelija riba, gmizavaca i ptica.

 

 b. površinsko brazdanje

Centrolecitna jaja sadrže veliku količinu žumancetnog materijala koji je smešten u centralnom delu ćelije. Jedro sa uskim slojem citoplazme smešteno je u centralnom delu vitelusa koji ga okružuje, a ostali deo citoplazme je u uskom sloju koji oblaže površinu žumanceta. Brazdanje započinje u centrudeljenjem jedra i okolne citoplazme. Ovako nastala sekundarna jedra se povlače pri površini jajeta, gde se dele sa okolnom citoplazmom, obrazujući blastomere izuzetno malih dimenzija. Kod ovog brazdanja se deli samo površinski sloj citoplazme, dok centralno žumance ostaje nepodeljeno. To je površinsko brazdanje.
Ovaj tip brazdanja je zastupljen kod insekata.

 

Jajne ćelije čoveka su alecitne (bez žumanceta), pošto embrion u ishrani zavisi od majke, a ne od žumanceta. Njihovo brazdanje počinje kao potpuno ravnomerno, ali se nastavlja i završava kao parcijalno-diskoidalno.

 

 

 

Blastulacija ( Morula i Blastula )

U ranom brazdanju, blastomere poprimaju sličan oblik jajnoj ćeliji. Posle nekoliko deoba, embrion stiče oblik morule (dudinje).

Daljim ravnomernim brazdanjem blastomere se raspoređuju u jednom sloju, pa se nalaze na površini embriona. On tada liči na šuplju loptu i naziva se blastula, a sloj ćelija blastule se naziva blastoderm.

U unutrašnjosti te tvorevine pojavljuje se duplja - blastocel. Blastocel nije prazna šupljina, nema ćelija ali je ispunjen želatinoznom masom koju stvaraju blastomere.

 

 

Kod neravnomernog brazdanja, blastomere se raspoređuju na jednom polu ( animalnom ) gde se stvara višeslojan blastoderm – blastodisk, dok je blastocel ekscentrično postavljen.

  1. Kod morskog ježa blastocel je u centru.
  2. dok je kod žabe blastocel pomeren ka jednom polu blastule.

 

 Sledeći video klipovi prikazuju obrazovanje blastule čoveka:

 

 

Veljko Okičić

Literatura:

Udžbenik za II ili I razred Medicinske i II razred Veterinarske Škole. Miloje Krunić, Ivo Savić, Božidar Ćurčić. Zavod za udžbenike Beograd. 2010.

Razviće Životinja - Predrag Jakšić, Gojko Savić. Prirodno Matematički Fakultet, Priština. 1997.

Sajtovi: wikipedia.org, http://www.bionet-skola.com.