Испити за ванредне ученике

За све потребне информације, обратите се референту за рад са ванредним ученицима на број телефона 027/324-462.
Распоред испита

Медицинска школа

др Алекса Савић

О др Алекси Савићу

Ванредно школовање

Уколико желите да промените свој образовни профил, код нас можете да извршите преквалификацију за неко од медицинских занимања уз полагање разлике стручних и допунских предмета који се одређују на основу процене стручних лица. На располагању Вам је и доквалификација за неко од медицинских занимања ако сте завршили трећи степен средње школе.
Упис
Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ПРВИ разред, школска 2018/19. године
 

АНАТОМИЈА  - II група

Уторак,15.1.2019.

10,00-13,00            кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак,22.1.2019.

12,15-16,35         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак29.1.2019.

13,50-18,15         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Четвртак,31.1.2019

13,00-14,30     кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Ученици:

Миладиновић Никола

Петровић Александра

Нешић Јована                              

Раичевић Петар

Станковић Магдалена                                            

Димитријевић Милена

Петровић Сандра                                                     

Крстовић Милутин

Миладиновић Тамара                                           

Јоцић Јована

Јевтић Тања

Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПРВА ГРУПА

Петак,11.1.2019.

7,00-13,15   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,14.1.2019.

7-11,30  кабинет

Снежана Никић

Уторак,15.1.2019.

7-10   кабинет

Снежана Никић

Петак,18.1.2019.

7,00-14,45   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,21.1.2019.

7-11,30   кабинет

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ – ПРВА ГРУПА

Петак,28.12.2018.

9-14,30

 Ана Благојевић

Четвртак,10.1.2019.

9-14,30

Ана Благојевић

С убота,12.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Четвртак 17.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Ученици:

Антанасковић Магдалена

Минић Радмила

Матић Јелена

Биљана Ђедовић

Јовановић Александра

Миладиновић Никола

Нешић Јована

Станковић Магдалена

Петровић Сандра

Миладиновић Тамара

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ДРУГА ГРУПА

Среда,9.1.2019.

13- 17,30    кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,10.1.2019.

7-12,15   кабинет

Драгана Тонић

Субота,12,1.2019.

7-12,15   

Драгана Тонић

Уторак15.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

Среда,16.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

ПРВА ПОМОЋ  – ДРУГА ГРУПА

27.12.2018.

10-13

Ана Војиновић

14.1.2019.

           10-14,30

Ана Војиновић

17.1.2019.

10-13

Ана Војиновић

21.1.2019.

10-14,30

Ана Војиновић

24.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

31.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

Ученици:

Јевтић Тања

 Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

Петровић Александра

Раичевић Петар

Димитријевић Милена

Крстовић Милутин

Јоцић Јована

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ТРЕЋА ГРУПА

Уторак,22.1.2019.

7-10    кабинет

Снежана Никић

Среда,23.1.2019.

7-13   кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,24,1.2019.

7-11,30   

Драгана Тонић

Субота.26.1.2019.

7-11,30

Драгана Тонић

Понедељак,28.1.2019.

7-11,30

Снежана Никић

Уторак, 29.1.2019.

7-10

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ - ТРЕЋА ГРУПА

Уторак, 15.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак 17.1.2019,

10-15,15  кабинет

Бјелић Гордана

Субота 26.1.2019.

7-12,15  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак, 31.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Ученици:

Милић Милица

Страхинић Божидар

Лукић Катарина

Кривокапић Александра

Огњановић Мариан

Тошић Петар

Љумовић Јелена

Михајловић Милан

Јовић Светлана

ОБАВЕЗНА УНИФОРМА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ДРУГИ разред, школска 2018/19. године
 
 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА

Датум

Време и место

Наставник

Понедељак, 24.12.2018.

7-12,15, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,26.12.2018.

11,30-16,45, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Четвртак,27.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Петак, 28.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Среда ,9.1.2019.

8,15-13,30, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Четвртак, 10.1.2019.

11,15-13,00, блок. гинекологија

Добрила Дурлевић

Петак,11.1.2019.

7-10,45 блок неурологија

Станимировић Ивана

Уторак 15.1.2019.

7-11,45 вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,16.1.2019.

11,30-16, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Петак,18.1.2019.

7-10,45, блок, неурологија

Станимировић Ивана

Субота,19.1.2019.

7-14,30, вежбе, кабинет

Драгана Тонић

Понедељак,21.1.2019.

7-12,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

8,15-11,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Понедељак,28.1.2019.

7-13, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

 
 
Медицинска школа "Др Алекса Савић" Прокупље
Обавештење о припремној настави за ванредне ученике четвртог разреда
 

 ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Датум

Време

Наставник

Понедељак,4.3.2019.

 10-16,45  школа

Драгана Николић

Уторак,5.3.2019.

10-15,15 

Четвртак, 7.3.2019.

7-11,30

Петак,8.3.2019.

12-15,15

 

УРГЕНТНА СТАЊА У МЕДИЦИНИ

Датум

Време

Наставник

Петак,1.2.2019

9-14,15 кабинет теорија

Драган Тонић

Субота 2.2.2019.

8-12,30 кабинет теорија

Понедељак,18.2.2019.

7-12,15  ургентно  вежбе

Гордана Бјелић

 

Уторак, 19.2.2019.

7-13 ургентно вежбе

                                  ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Четвртак,24.1.2019.

7--13 блок

 Андријана Велимировић

Понедељак, 28.1.2019.

7-12,15 блок

 Среда,20.02.2019    

10-15.15  вежбе

Младен Павловић

Петак,22.02.2019.    

7-13    вежбе

Младен Павловић

Понедељак,25.02 .2019.      

7-13     вежбе

Младен Павловић

Среда,27.02.2019.

10-15,15   вежбе

Младен Павловић

Субота,9.2.2019.

7-12,15  вежбе

Јованка Томовић

Субота, 16.2.2019.

7-13 вежбе

Јованка Томовић

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА  У  НЕОНАТОЛОГИЈИ

Среда,16.1.2019.

7-12,15 вежбе

 

Јелена Ристић

Четвртак,17.1.2019.

7-13 вежбе

Среда,23.1.2019.

7-12,15 вежбе

Уторак,29.1.2019.

7-13 вежбе

Понедељак 21.1.2019.

13 -15,15 блок

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

12,15 -14,30 блок

Понедељак,28.1.2019.

12,15-14,30 блок

Среда,30.1.2019.

12,30-17 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА БОЛЕСНИКА

Понедељак,14.1.2019.

7-12,15 вежбе хирургија

 

Виолета Станојевић

 

Уторак,15.1.2019.

7-12,15 вежбе

Субота, 19.1.2019.

7-13  вежбе

Понедељак,21.1.2019.

7-13 вежбе  ортопедија

Слађана Станковић

Петак, 25.1.2019.

7-13 вежбе

 Виолета Станојевић

Среда,30.1.2019.

7-12,15 блок

 

Слађана Станковић

 

Четвртак, 31.1.2019.

7-12,15  вежбе

Четвртак,28.2.2019.

7-13 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ  БОЛЕСНИКА

 Четвртак 14.02.2019.

7-12,12  

 

Ивана Станимировић

 

 Петак 15.02.2019.

7-13 

Четвртак, 21.2.2019.

7-12,15  вежбе  НПХ

 

Биљана Миленковић

Уторак 26.2.2019,

7-13 вежбе

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о полагању матурског испита у фебруарском року, школска 2018/19. године
 
Пријава матурског - 24.01.2019. године 
Полагање теста - 28.01.2019. године
Здравствена нега - 29.01.2019. године
Медицинска школа „Др Алекса Савић“ Прокупље
Пријава испита у фебруарском испитном року, школске 2018/19. године
 
 
 
Први разред - четвртак, 14.02.2019. године, од 10.00 - 12.00 часова
Други разред - четвртак, 21.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Трећи разред - четвртак 28.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Четврти разред - четвртак 07.03.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова 
 

 

 

Oogeneza

Oogeneza je proces obrazovanja jajnih ćelija. Kao i kod spermatogeneze i ovde razlikujemo tri perioda u toku procesa formiranja zrele jajne ćelije.

  1. Period razmnožavanja - proliferacija,
  2. Period rasta i
  3. Period sazrevanja koji se odvija kroz mejozu I i II.

Prve dve faze proliferacije i rasta se mogu svrstati u premejotički ili mitotički period, a faza sazrevanja pripada mejotičkom periodu.

  1. U periodu razmnožavanja - proliferacije od prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija mitotičkim deobama nastaju oogonije.
  2. U periodu rasta se transformišu u oocite prvog reda ( primarne oocite ).
  3. U fazi sazrevanja u procesu mejoze nastaje jedna jajna ćelija.

Mejozom I primarne oocite se dele na dve haploidne ćelije koje su nejednake veličine :

  • krupnu sekundarnu oocitu(sadrži skoro svu citoplazmu ) i
  • sićušnu polocitu I – koja se označava kao prvo polarno telašce ili primarna polocita.

U mejozi II se obe ove ćelije podele i to tako što od sekundarne oocite opet nastaju ćelije nejednake veličine:

  • krupna ootida i
  • sitna polocita II,


a polocita I se podeli na:

  • dve polocite II.

 

Tako, krajnji rezultat mejoze je da od jedne primarne oocite nastane krupna ootida , koja predstavlja jajnu ćeliju (funkcionalna ćelija) i tri nefunkcionalne polocite.

Za razliku od spermatogeneze, u kojoj, nastaju 4 funkcionalna spermatozoida u oogenezi od jedne primarne oocite nastaje jedna jajna ćelija, zato što se. citoplazma „štedi“ i to tako što polocite dobijaju minimalnu količinu citoplazme. Povećanje jajne ćelije se obezbeđuje dvema nejednakim mejotičkim deobama, i to je rezultat pomeranja deobnog vretena ka jednoj strani oocite.

 

Oogeneza je prilagođena ulozi jajne ćelije, odn oplođenju i embrionalnom razvoju pa se zbog toga bitno razlikuje od spermatogeneze. Tokom oplođenja spermatozoid daje samo jedro sa haploidnim brojem hromozoma i centrozom ( centrozom oblikuje deobno vreteno u prvoj deobi posle oplođenja).
Jajna ćelija daje sve ostalo tj. od nje se nakon oplođenja razvija embrion. Zbog toga je faza rasta u oogenezi mnogo izraženija nego u spermatogenezi. U periodu rasta oogonije se transformišu u oocite prvog reda ( primarne oocite ).

Period rasta je vezan za sa ulaskom hranljivih materija u jajnu ćeliju, što uzrokuje niz sintetičkih procesa u samoj ćeliji. U njoj se nagomilava velika količina organela i različitih molekula (RNK, ATP, proteini, enzimi). Nagomilavanje organela veće je nego u bilo kojoj telesnoj ćeliji, i broji i do 100 000 mitohondrija i 100 miliona ribozoma. Sve to biće upotrebljeno tokom oplođenja i pre nego što se aktivira diploidna garnitura hromozoma zigota.

Uvećanje jajne ćelije u periodu rasta može biti ogromno

Istraživanja elektronskim mikroskopom su pokazala da su na omotaču oocite ( kod vodozemaca i sisara ) uočeni mikrovili koji znatno uvećavaju apsorpcionu površinu jajnih ćelija. Uvećanje mase i obima jajne ćelije u periodu rasta može biti ogromno, tako se kod Drosophila, uvećavaju za tri dana do 90.000 puta, kod žabe za 64.000 puta, a kod kokoši 200 puta u poslednjih 6 dana oovulacije. Kod sisara je gradijent rasta smanjen, pa se obim oocite kod miša uvećava za svega 40 puta.

 

Faza rasta se kod životinja, čije se razviće odvija u samom jajetu, kakvi su npr. gmizavci i ptice, sastoji od dva perioda:

  • previtelogeneze u kojoj se stvaraju materije od kojih će se obrazovati žumance;
  • vitelogeneze u kojoj dolazi do stvaranja žumanceta (lat. vitelus= žumance, hrana za embrion).

 

Ishrana oocita

Ishrana oocita je različita kod različitih organizama, kod nižih evolutivnih stupnjeva kao kod sunđera imamo oocite koje procesom fagocitoze gutaju okolne ćelije i hrane se na njihov račun. Kod hidroidnog polipa – slatkovodne hidre, oocite su gusto zbijene jedna uz drugu, a samo jedna od njih postaje oocita i guta svoje sestrinske ćelije, usisavajući iz njihove citoplazme nukleinske kiseline i proteine. I Ovaj tip ishrane oocite se naziva nutrimentarni tip.

Kod Drosophila (voćna mušica) u četri uzastopne deobe od jedne oogonije nastaju 16 oocite, a samo jedna ostaje kao jajna ćelija, dok ostale postaju ćelije hranilice, koje se sa jajnom ćelijom spajaju citoplazmatičnim mostovima, preko kojih se u jajnu ćeliju prenose ribozomi i ribonukleoproteinske čestice.

Najzastupljeniji tip ishrane oocite je vezan za prisustvo folikularnih ćelija, kod insekata je ovaj tip dopunjen nutrimentarnim tipom ishrane oocite, a kod kičmenjaka je forlikularni tip ishrane oocite jedini. I za razliku od nutrimentarnog tipa ishrane, folikularne ćelije su somatične prirode.

Folikularne ćelije ne sintetišu hranljive materije, već imaju samo transportnu ulogu, i one u oocitu unose hranljive materije, aminokiseline, proteine, masti i ugljene hidrate koji su sintetisani na drugom mestu u organizmu - obično u jetri.

 

Period oogeneze vremenski je različit od perioda spermatogeneze.

Dok spermatogeneza počinje sa polnom zrelošću jedinke i odvija neprekidno i relativno dugo sve do okončanja reproduktivne sposobnosti mužjaka, oogeneza započinje u embrionalnoj fazi razvoja jedinke i zaustavlja se dva puta, najpre još u embrionalnom periodu, mnogo ranije pre nastupanja polne zrelosti. U ovom stadijumu oocite provode dug period koji iznosi od 10 do 50 godina. Svoje razviće jajne ćelije će produžiti tek u vreme puberteta kada prva od njih prođe kroz mejozu I i II i uzrokuje prvu menstruaciju. Ta prva oocita je mirovala oko 10 godina. Počev od prve menstruacije u pubertetu pa sve do poslednje u klimaksu, kada i prestaje reproduktivna sposobnost žene, ciklično, svakog meseca po jedna oocita završava svoje razviće.

 

Prekidi u oogenezi

1.prvo je u mejozi I, a
2.drugo u mejozi II.

 

Prvo zaustavljanje

Primarne oocite ulaze u fazu sazrevanja , odnosno u mejozu I, ali je ne dovršavaju do kraja već se ova deoba zaustavlja u diplotenu ( podfaza preve mejotičke deobe - profaze). Za diploten je karakteristično da je to faza u kojoj je upravo završen krosing-over.

Pošto su primarne oocite zaustavljene u diploten stupnju. Prvo zaustavljanje se naziva diploten stadijum (stadijum mirovanja) .

 

Drugo zaustavljanje

Primarna oocita produžava mejozu I, deli se na dve ćelije – sekundarnu oocitu i polocitu I. Sekundarna oocita nastavlja mejozu II i zaustavlja se u metazafi II. Tada se nalazi u već zrelom folikulu ( Grafov folikul), predstavlja ootidu-jajnu ćeliju koja je spremna za oplođenje

Moglo bi se reći da, za razliku od spermatocite, oocita nikada ne postigne stepen samostalne zrele polne ćelije. Ako se ne oplodi ona ne završava mejozu II i propada na stupnju ootide, a ako do oplođenja dođe ona dovršava mejozu II, ali tek pošto u nju uđe jedro spermatozoida.

 

Sve primarne oocite obrazuju se još na stupnju embriona i to tako da ne preostaju rezervne oogonije (stem-ćelije) kao što preostaju rezervne spermatogonije, što znači, da sve oogonije rastu i diferenciraju se u primarne oocite. Posle toga počinje propadanje primarnih oocita tako da se njihov broj mnogostruko smanjuje. U petomesečnom embrionu čoveka približno ima oko 6 800 000 ženskih polnih ćelija, u vreme rođenja ima ih oko 2 miliona, a propadanje se nastavlja i posle rođenja pa ih u vreme puberteta ostane samo 400 000 - 500 000. Od velikog broja oocita sa kojima se žensko dete rađa, samo 400 – 500 oocita ovulira. Najčešće jedna svakog meseca počev od puberteta pa do poslednje menstruacije što daje, preračunato na period od oko 40 godina, koliko traje reproduktivna sposobnost žene, (taj broj od 400 –500 predstavlja svega 0,01 % od prvobitno nastalih primarnih oocita).

Zato se kod starijih trudnica (preko 35 godina) povećava rizik rađanja dece sa hromozomskim nenormalnostima (hromozomske aberacije) koje uzrokuju teške poremećaje kakav je npr. Daunov sindrom.

 

Oovulacija

Folikularne ćelije nastaju od epitelijanog sloja jajnika. One u stupnju oogonije leže na površini jajnika u takozvanom germinativnom epitelu, a kasnije se jajne  ćelije smeštaju u vezivno tkivo jajnika okružene snažnim folikularnim ćelijama. Na početku je folikul okružen jednim slojem folikularnih ćelija i ta formacija predstavlja primarni folikul. Folikularne ćelije se dele i folikul postaje višeslojan, ove folikularne ćelije luče tečnost bogatu polisaharidima, koja se resorbuje, a na tim mestima postaju šupljine koje se kasnije slivaju u jednu. Folikul na završnom stupnju razvoja postaje zreli Grafov folikul. Na kraju grafov folikul prska i jajna ćelija prelazi u jajovod, sto se naziva oovulacija.

 

Regulacija oogeneze

Ceo proces rasta folikula a takođe i ovulacija se nalaze pod kontrolom hormona.

Kod žene proces rasta folikula je pomognut dejstvom folikostimulirajućeg hormona, koji produkuje hipofiza (prednji režanj hipofize - adenohipofiza), i estrogena koji luče folikularne ćelije. 

Ovulacija je regulisana međusobnim odnosom folikostimulirajućeg i lutenizirajućeg hormona ( FSH i LH ). A jajnici luče dva hormona koji učestvuju u menstrualnom ciklusu:

Hipofiza luči hormone koji učestvuju u regulaciji procesa oogeneze:

  • FSH (folikulostimulirajući hormon) i
  • LH (luteinizirajući hormon).
  • estrogen (luče ga folikularne ćelije) i
  • progesteron (luči ga žuto telo – corpus luteum, koje se obrazuje posle ovulacije umesto prsnutog Grafovog folikula).

FSH i LH regulišu ovulaciju,rast i sazrevanje folikula.

Posle oovulacije, folikul se transformiše u žuto telo, koje počinje da luči estrogen i progesteron. Ovi hormoni deluju na hipofizu, koja smanjuje lučenje folikostimulirajućeg i lutenizirajućeg hormona u hipofizi.

Hormoni žutog tela deluju na matericu pripremajući je za implementaciju, odnosno za pričvršćivanje embriona.

Estrogen uslovljava sazrevanje folikula i ovulaciju.

Dejstvom progesterona zid materice se obogaćuje krvnim sudovima čime se priprema za prijem, ishranu i razviće embriona.

Ako do oplođenja dođe , onda žuto telo luči progesteron u prvom tromesečju trudnoće kada se obrazuje posteljica koja preuzima funkciju žutog tela, odnosno do kraja trudnoće ona izlučuje progesteron.

Ukoliko u sledećih 24h ne dođe do oplodnje, žuto telo propada prekida se lučenje progesterona što dovodi do prskanja krvnih sudova materice, taj deo zida materice se oblubljuje- što uzrokuje menstrualno krvarenje.

Kada nema žutog tela i njegove aktivnosti sekrecija FSH i LH utiče na obnavljanje ciklusa rasta folikula. Ovi procesi dešavaju se ciklično svakog meseca u periodu reproduktivne sposobnosti žene.

 

 

 

 

 

Veljko Okičić

Literatura:

Udžbenik za II ili I razred Medicinske i II razred Veterinarske Škole. Miloje Krunić, Ivo Savić, Božidar Ćurčić. Zavod za udžbenike Beograd. 2010.

Razviće Životinja - Predrag Jakšić, Gojko Savić. Prirodno Matematički Fakultet, Priština. 1997.

Sajt: wikipedia.org