Испити за ванредне ученике

За све потребне информације, обратите се референту за рад са ванредним ученицима на број телефона 027/324-462.
Распоред испита

Медицинска школа

др Алекса Савић

О др Алекси Савићу

Ванредно школовање

Уколико желите да промените свој образовни профил, код нас можете да извршите преквалификацију за неко од медицинских занимања уз полагање разлике стручних и допунских предмета који се одређују на основу процене стручних лица. На располагању Вам је и доквалификација за неко од медицинских занимања ако сте завршили трећи степен средње школе.
Упис
Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ПРВИ разред, школска 2018/19. године
 

АНАТОМИЈА  - II група

Уторак,15.1.2019.

10,00-13,00            кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак,22.1.2019.

12,15-16,35         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак29.1.2019.

13,50-18,15         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Четвртак,31.1.2019

13,00-14,30     кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Ученици:

Миладиновић Никола

Петровић Александра

Нешић Јована                              

Раичевић Петар

Станковић Магдалена                                            

Димитријевић Милена

Петровић Сандра                                                     

Крстовић Милутин

Миладиновић Тамара                                           

Јоцић Јована

Јевтић Тања

Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПРВА ГРУПА

Петак,11.1.2019.

7,00-13,15   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,14.1.2019.

7-11,30  кабинет

Снежана Никић

Уторак,15.1.2019.

7-10   кабинет

Снежана Никић

Петак,18.1.2019.

7,00-14,45   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,21.1.2019.

7-11,30   кабинет

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ – ПРВА ГРУПА

Петак,28.12.2018.

9-14,30

 Ана Благојевић

Четвртак,10.1.2019.

9-14,30

Ана Благојевић

С убота,12.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Четвртак 17.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Ученици:

Антанасковић Магдалена

Минић Радмила

Матић Јелена

Биљана Ђедовић

Јовановић Александра

Миладиновић Никола

Нешић Јована

Станковић Магдалена

Петровић Сандра

Миладиновић Тамара

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ДРУГА ГРУПА

Среда,9.1.2019.

13- 17,30    кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,10.1.2019.

7-12,15   кабинет

Драгана Тонић

Субота,12,1.2019.

7-12,15   

Драгана Тонић

Уторак15.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

Среда,16.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

ПРВА ПОМОЋ  – ДРУГА ГРУПА

27.12.2018.

10-13

Ана Војиновић

14.1.2019.

           10-14,30

Ана Војиновић

17.1.2019.

10-13

Ана Војиновић

21.1.2019.

10-14,30

Ана Војиновић

24.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

31.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

Ученици:

Јевтић Тања

 Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

Петровић Александра

Раичевић Петар

Димитријевић Милена

Крстовић Милутин

Јоцић Јована

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ТРЕЋА ГРУПА

Уторак,22.1.2019.

7-10    кабинет

Снежана Никић

Среда,23.1.2019.

7-13   кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,24,1.2019.

7-11,30   

Драгана Тонић

Субота.26.1.2019.

7-11,30

Драгана Тонић

Понедељак,28.1.2019.

7-11,30

Снежана Никић

Уторак, 29.1.2019.

7-10

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ - ТРЕЋА ГРУПА

Уторак, 15.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак 17.1.2019,

10-15,15  кабинет

Бјелић Гордана

Субота 26.1.2019.

7-12,15  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак, 31.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Ученици:

Милић Милица

Страхинић Божидар

Лукић Катарина

Кривокапић Александра

Огњановић Мариан

Тошић Петар

Љумовић Јелена

Михајловић Милан

Јовић Светлана

ОБАВЕЗНА УНИФОРМА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ДРУГИ разред, школска 2018/19. године
 
 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА

Датум

Време и место

Наставник

Понедељак, 24.12.2018.

7-12,15, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,26.12.2018.

11,30-16,45, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Четвртак,27.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Петак, 28.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Среда ,9.1.2019.

8,15-13,30, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Четвртак, 10.1.2019.

11,15-13,00, блок. гинекологија

Добрила Дурлевић

Петак,11.1.2019.

7-10,45 блок неурологија

Станимировић Ивана

Уторак 15.1.2019.

7-11,45 вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,16.1.2019.

11,30-16, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Петак,18.1.2019.

7-10,45, блок, неурологија

Станимировић Ивана

Субота,19.1.2019.

7-14,30, вежбе, кабинет

Драгана Тонић

Понедељак,21.1.2019.

7-12,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

8,15-11,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Понедељак,28.1.2019.

7-13, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

 
 
Медицинска школа "Др Алекса Савић" Прокупље
Обавештење о припремној настави за ванредне ученике четвртог разреда
 

 ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Датум

Време

Наставник

Понедељак,4.3.2019.

 10-16,45  школа

Драгана Николић

Уторак,5.3.2019.

10-15,15 

Четвртак, 7.3.2019.

7-11,30

Петак,8.3.2019.

12-15,15

 

УРГЕНТНА СТАЊА У МЕДИЦИНИ

Датум

Време

Наставник

Петак,1.2.2019

9-14,15 кабинет теорија

Драган Тонић

Субота 2.2.2019.

8-12,30 кабинет теорија

Понедељак,18.2.2019.

7-12,15  ургентно  вежбе

Гордана Бјелић

 

Уторак, 19.2.2019.

7-13 ургентно вежбе

                                  ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Четвртак,24.1.2019.

7--13 блок

 Андријана Велимировић

Понедељак, 28.1.2019.

7-12,15 блок

 Среда,20.02.2019    

10-15.15  вежбе

Младен Павловић

Петак,22.02.2019.    

7-13    вежбе

Младен Павловић

Понедељак,25.02 .2019.      

7-13     вежбе

Младен Павловић

Среда,27.02.2019.

10-15,15   вежбе

Младен Павловић

Субота,9.2.2019.

7-12,15  вежбе

Јованка Томовић

Субота, 16.2.2019.

7-13 вежбе

Јованка Томовић

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА  У  НЕОНАТОЛОГИЈИ

Среда,16.1.2019.

7-12,15 вежбе

 

Јелена Ристић

Четвртак,17.1.2019.

7-13 вежбе

Среда,23.1.2019.

7-12,15 вежбе

Уторак,29.1.2019.

7-13 вежбе

Понедељак 21.1.2019.

13 -15,15 блок

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

12,15 -14,30 блок

Понедељак,28.1.2019.

12,15-14,30 блок

Среда,30.1.2019.

12,30-17 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА БОЛЕСНИКА

Понедељак,14.1.2019.

7-12,15 вежбе хирургија

 

Виолета Станојевић

 

Уторак,15.1.2019.

7-12,15 вежбе

Субота, 19.1.2019.

7-13  вежбе

Понедељак,21.1.2019.

7-13 вежбе  ортопедија

Слађана Станковић

Петак, 25.1.2019.

7-13 вежбе

 Виолета Станојевић

Среда,30.1.2019.

7-12,15 блок

 

Слађана Станковић

 

Четвртак, 31.1.2019.

7-12,15  вежбе

Четвртак,28.2.2019.

7-13 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ  БОЛЕСНИКА

 Четвртак 14.02.2019.

7-12,12  

 

Ивана Станимировић

 

 Петак 15.02.2019.

7-13 

Четвртак, 21.2.2019.

7-12,15  вежбе  НПХ

 

Биљана Миленковић

Уторак 26.2.2019,

7-13 вежбе

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о полагању матурског испита у фебруарском року, школска 2018/19. године
 
Пријава матурског - 24.01.2019. године 
Полагање теста - 28.01.2019. године
Здравствена нега - 29.01.2019. године
Медицинска школа „Др Алекса Савић“ Прокупље
Пријава испита у фебруарском испитном року, школске 2018/19. године
 
 
 
Први разред - четвртак, 14.02.2019. године, од 10.00 - 12.00 часова
Други разред - четвртак, 21.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Трећи разред - четвртак 28.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Четврти разред - четвртак 07.03.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова 
 

 

 

Gametogeneza - Spermatogeneza

 

Gametogeneza predstavlja proces obrazovanja polnih ćelija.

Kao rezultat gametogeneze stvaraju se haploidne reproduktivne ćelije, odnosno spermatoziod ili jajna ćelija. Pa se prema tome razlikuju dva tipa gametogeneze:

 

1. Razvoj muških polnih ćelija označava se terminom – spermatogeneza.

2. Razvoj ženskih polnih ćelija označava se terminom – oogeneza ili ovogeneza.

 

Spermatogenezom nastaju spermatozoidi, male ćelije specifičnog oblika i građe.

Uloga spermatozoida u procesu polnog razmnožavanja jeste da aktivira jajnu ćeliju i da svojom haploidnom garniturom hromozoma doprinese obrazovanju diploidnog zigota ( oplođene jajne ćelije ).

Spermatogeneza se dešava u tkivima semenika – testisa ili primarnog muškog polnog organa. Odnosno u semenim kanalićima koje čine osnovnu strukturnu jedinicu polnih žlezdi mužjaka. Ovi semeni kanalići su obloženi zaštitnim slojevima, a zidove tih kanalića čine:

  • Sertolijeve ćelije ( koje se ne dele ) i
  • spermatogene ćelije.

 

U zidovima kanalića se nalaze i ćelije od kojih u procesu spermatogeneze nastaju spermatozoidi i to su spermatogonije. Nasuprot oogenezi, koja kod žene traje od 10 do 50 godina, spermatogeneza je relativno brz proces koji traje 60 do 65 dana. Odvija se kroz tri perioda :

  1. razmnožavanje (proliferacija),
  2. rast i
  3. sazrevanje.

 

1. Period umnožavanja

Spermatogonije koje imaju diploidnu strukturu hromozoma umnožavaju se tokom čitavog perioda polne zrelosti mužjaka.

 

2. Period rasta

Posle perioda umnožavanja spermatogonije ulaze u period rasta. Spermatogonije u ovoj fazi rastu i diferenciraju se u primarne spermatocite. Broj hromozoma se u primarnim spermatocitama ne menja (diploidan ), ali se zato menja količina DNK. U toku faze rasta vrši se replikacija DNK (udvajanje) tako da primarne spermatocite imaju duplo veću količinu DNK u odnosu na spermatogonije.

 

3. Period sazrevanja

Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II

  • Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se diploidna ćelija podeli na dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. 
  • U mejozi II, se svaka od te dve haploidne ćelije podeli na još po dve.

Primarna spermatocita se deli mejozom I pri čemu nastaju dve sekundarne spermatocite sa haploidnim brojem hromozoma. Sekundarne spermatocite se zatim dele mejozom II i nastaju spermatide koje isto imaju haploidan broj hromozoma. Znači, od jedne diploidne primarne spermatocite mejozom I i II nastaju četiri haploidne spermatideSpermatide još uvek nisu sposobne da funkcionišu kao zreli muški gameti, pa se diferenciraju u zrele spermatozoide.

 

 

Mejoza

 

Proces mejoze koji se odvija kod primarnih spermatocita sličan je onom koji se odvija kod primarnih oocita. Gameti nastali u procesu mejoze imaju haploidan broj hromozoma budući da je dve ćelijeske deobe pratilo samo jedno usvostručenje hromozoma tokom S perioda interfaze.

 

Redukciona deoba omogućava da se održi konstantan broj hromozoma za datu vrstu u nizu generacija, i da se obavi oplodnja bez povećanja genetičkog materijala.

 

1. Početak tih procesa predstavlja Leptoten ili leptonema - prva potfaza profaze I.

U ovoj fazi hromozomi su maksimalno despiralizovani i ispunjavaju gotovo čitav volumen jedra. Jednim svojim krajem oni se vezuju za jedrovu membranu.

Iako se svaki molekul pojavljuje kao jedna nit, ima dva molekula DNK, tj, četri spirale zbog replikacije koja se odigrala u S fazi ćelijskog ciklusa. U ovoj fazi centrozom još nije podeljen.

 

2. Posle ove početne etape sledi Zigoten ili Zigonema, - druga potfaza, profaze I.

Za vreme zigoneme počinje sinapsa ( sparivanje ) homologih hromozoma, tj formiranje bivalenata  odnosno tetrada Sinapsa može biti potpuna ili nepotpuna što zavisi od vrste organizma, stepena homologije hromozoma, a započinje na jednom mestu i potom se širi celom džinom hromozoma, vezu ostvaruju fibrili. ( u izgradnju ovih fibrila učestvuje molekul DNK ).

Tokom ove etape dolazi do deobe centrozoma.

 

3. Pahiten je treća potfaza profaze mejoze I u kojoj je ključni proces razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma( crossing-over). U prvom procesu delovi jednog hromozoma, sa odgovarajućim genima, prelaze na drugi homologi hromozom i obratno. Vrši se dakle rekombinacija gena. Ovaj proces je praćen odgovarajućom enzimskom aktivnošću čija je uloga da kidaju i iznova uspostavlu odgovarajuće veze na segmentima lanaca DNK.Tokom ranog pahitena homologi hromozomi se javljaju kao vrlo despiralizovani i spareni celom dužinom. Potom se homologi hromozomi razdvajaju i na mestima razdvajanja javljaju se pukotine – hijazme koje su karakteristične za vrstu. Hijazme su mesta aktivne rekombinacije gena. Tako da možemo znati koji delovi dnk lanca učestvuju u rekombinaciji, na odgovarajućim hromozomima.

 

4. U diplotenu ili diplonemi, te pukotine postaju sve veće i hromozomi se potpuno razdvajaju. 

 

5. Najzad sledi dijakineza poslednja faza profaze I.

Dijakineza u slobodnom prevodu znači kretanje bivalenata.  Bivalenti su kratki debeli i kontrakcija hromozoma je u ovoj fazi maksimalna. Karakteristično za ovu fazu je da su hromozomi maksimalno rasejani u jedrovom prostoru pa ih je tada najlakše izbrojati radi utvrđivanja broja hromozoma. Još nije utvrđeno zašto se homologi hromozomi toliko udaljuju, ali se pretpostavlja da to rezultiraju njihove veze sa jedrovom membranom. Takođe u ovoj fazi hromozomi imaju karakteristične oblike slova „I“, „V“, „X“, „O“, „8“, i dr, što je uslovljeno brojem i rasporedom hijazmi na hromozomima.
Tokom dijakineze dolazi do dezintegracije jedrove membrane i iščezavanja jedarceta. 

Najzad počinje prometafazno kretanje i raspoređivanje hromozoma u pravcu ekvatorijalne ravni ćelije.

metafazi I se hromatide raspoređuju u ekvatorijalnu ravan deobnog vretena. U Anafazi I se homologi hromozomi – odnosno bivalenti razdvajaju i putuju prema suprotnim polovima, njihove centromere još nisu podeljene.

Telofaza I je kratka i posle nje nastaju dve ćerke ćelije odnosno nastaju sekundarne spermatocite koje sadrže dijade. Posle Telofaze sledi kratka interfaza u kojoj se ne dešava udvostručenje hromozoma. Potom sledi druga mejotička deoba koja je u osnovi vrlo slična mitozi.

  1. Profaza IIje jednostavnija od profaze I
  2. Metafaza II, hromozomi zadebljavaju i smeštaju se u ekvatorijalnu ravan,
  3. Anafaza II, je glavni događaj druge mejotičke deobe i tada se dele centromere, i time se omogućuje razdvajanje sestrinskih hromatida. Tako oformljeni hromatidi čine monade, tj, obrazuju haploidnu garnituru hromozoma.
  4. Telofaza II, od svake sekundarne spermatocite nastaju dve spermatide.


Nastale 
spermatocite su kvalitativno promenjene jer su prošle kako kroz proces rekombinacije genetičkog materijala kroz krosing over, tako i kroz kombinacije novonastalih hromozoma, pa sve ovo utiče na raznovrsnost prenošeja novih osobina na potomke.

Zanimljivo je pomenuti da čak i bez crosing overa može nastati velik broj različitih gameta.  Kod čoveka broj hromozoma n=23, odnosno možemo imati 2²³=8 000 000 kombinacija. Krosing overom i rekombinacija značajno povećavaju broj različitih mogućnosti.

 

 

 

Struktura i nastanak spermatozoida

Spermatide u poslednjoj fazi spermatogeneze se transformišu u spermatozoide, i taj proces prati niz strukturnih i funkcionalnih promena. Spermatida je loptasta ćelija sa dobro izraženim jedrom i citoplazmom, koja procesom formiranja spermatozoida trpi znatnu promnu forme.

 

Glava spermatozoida se sastoji od jedra i akrozoma. Akrozom spermatozoida može biti različitog oblika i po pravilu prekriva 2/3 prednjeg dela spermatozoida u vidu kape. Akrozom sadrži enzime koji igraju važnu ulogu u procesu oplodnje.

Glaveni deo se nastavlja u vratni deo, a središnje područje sadrži osnovu repa i mitohondrije. Mitohondrije poseduju supstance bogate energijom koje su važne za pokretanje repa (ATP). Energetske zalihe spermatozoida su ograničene i oni su kratkog veka, i ukoliko ne stignu na cilj, njihove zalihe se iscrpljuju i oni uginu.

 

 Sledeći video prikazuje građu spermatozoida i šematski prikaz toka spermatogeneze:

 

Sledeća animacija predstavlja prikaz formiranja spermatozoida ( spermatogenezu ) :

 

 

Period sazrevanja spermatozoida 

  • Proces počinje tako što se jedro smešta u deo ćelije koji se kasnije označava kao prednji kraj spermatozoida. Jedro se smanjuje i zadobija oblik glave koja je svojstvena spermatozoidu.
  • Istovremeno obe centriole zauzimaju položaj ispod jedra, pri čemu je jedna od njih smeštena bliže jedru i ona se označava kao proksimalna, a druga je udaljenija od njega i označava se kao distalna.Proksimalna se preobražava u štapić, a iz distalne izrasta končić, koji se izdužuje i približava jedru.Distalni centriol se sada deli na dva dela: proksimalni i distalni. Proksimalni deo distalne centriole se približava proksimalnom centriolu, koji se nalazi uz samu jedrovu membranu, dok se distalni deo distalnog centriola transformiše u prsten koji obuhvata končić.
  • Goldzijev aparat se smešta u prednji deo i ima ulogu u obrazovanju akrozoma.
  • Građa mitohondrija se menja, smanjuje se njihov broj i one zauzimaju spiralni raspored u središnjem delu spermatozoida i u osnovi flageluma.
  • Od agranularnog ER nastaje apikalni deo čija uloga još nije poznata.
  • Citoplazma se odvaja od jedra i smešta u zadnji deo glavenog dela spermatozoida.

 

Veljko Okičić

Literatura:

Udžbenik za II ili I razred Medicinske i II razred Veterinarske Škole. Miloje Krunić, Ivo Savić, Božidar Ćurčić. Zavod za udžbenike Beograd. 2010.

Razviće Životinja - Predrag Jakšić, Gojko Savić. Prirodno Matematički Fakultet, Priština. 1997.

Sajt: wikipedia.org