Испити за ванредне ученике

За све потребне информације, обратите се референту за рад са ванредним ученицима на број телефона 027/324-462.
Распоред испита

Медицинска школа

др Алекса Савић

О др Алекси Савићу

Ванредно школовање

Уколико желите да промените свој образовни профил, код нас можете да извршите преквалификацију за неко од медицинских занимања уз полагање разлике стручних и допунских предмета који се одређују на основу процене стручних лица. На располагању Вам је и доквалификација за неко од медицинских занимања ако сте завршили трећи степен средње школе.
Упис
Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ПРВИ разред, школска 2018/19. године
 

АНАТОМИЈА  - II група

Уторак,15.1.2019.

10,00-13,00            кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак,22.1.2019.

12,15-16,35         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак29.1.2019.

13,50-18,15         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Четвртак,31.1.2019

13,00-14,30     кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Ученици:

Миладиновић Никола

Петровић Александра

Нешић Јована                              

Раичевић Петар

Станковић Магдалена                                            

Димитријевић Милена

Петровић Сандра                                                     

Крстовић Милутин

Миладиновић Тамара                                           

Јоцић Јована

Јевтић Тања

Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПРВА ГРУПА

Петак,11.1.2019.

7,00-13,15   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,14.1.2019.

7-11,30  кабинет

Снежана Никић

Уторак,15.1.2019.

7-10   кабинет

Снежана Никић

Петак,18.1.2019.

7,00-14,45   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,21.1.2019.

7-11,30   кабинет

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ – ПРВА ГРУПА

Петак,28.12.2018.

9-14,30

 Ана Благојевић

Четвртак,10.1.2019.

9-14,30

Ана Благојевић

С убота,12.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Четвртак 17.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Ученици:

Антанасковић Магдалена

Минић Радмила

Матић Јелена

Биљана Ђедовић

Јовановић Александра

Миладиновић Никола

Нешић Јована

Станковић Магдалена

Петровић Сандра

Миладиновић Тамара

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ДРУГА ГРУПА

Среда,9.1.2019.

13- 17,30    кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,10.1.2019.

7-12,15   кабинет

Драгана Тонић

Субота,12,1.2019.

7-12,15   

Драгана Тонић

Уторак15.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

Среда,16.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

ПРВА ПОМОЋ  – ДРУГА ГРУПА

27.12.2018.

10-13

Ана Војиновић

14.1.2019.

           10-14,30

Ана Војиновић

17.1.2019.

10-13

Ана Војиновић

21.1.2019.

10-14,30

Ана Војиновић

24.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

31.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

Ученици:

Јевтић Тања

 Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

Петровић Александра

Раичевић Петар

Димитријевић Милена

Крстовић Милутин

Јоцић Јована

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ТРЕЋА ГРУПА

Уторак,22.1.2019.

7-10    кабинет

Снежана Никић

Среда,23.1.2019.

7-13   кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,24,1.2019.

7-11,30   

Драгана Тонић

Субота.26.1.2019.

7-11,30

Драгана Тонић

Понедељак,28.1.2019.

7-11,30

Снежана Никић

Уторак, 29.1.2019.

7-10

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ - ТРЕЋА ГРУПА

Уторак, 15.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак 17.1.2019,

10-15,15  кабинет

Бјелић Гордана

Субота 26.1.2019.

7-12,15  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак, 31.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Ученици:

Милић Милица

Страхинић Божидар

Лукић Катарина

Кривокапић Александра

Огњановић Мариан

Тошић Петар

Љумовић Јелена

Михајловић Милан

Јовић Светлана

ОБАВЕЗНА УНИФОРМА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ДРУГИ разред, школска 2018/19. године
 
 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА

Датум

Време и место

Наставник

Понедељак, 24.12.2018.

7-12,15, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,26.12.2018.

11,30-16,45, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Четвртак,27.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Петак, 28.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Среда ,9.1.2019.

8,15-13,30, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Четвртак, 10.1.2019.

11,15-13,00, блок. гинекологија

Добрила Дурлевић

Петак,11.1.2019.

7-10,45 блок неурологија

Станимировић Ивана

Уторак 15.1.2019.

7-11,45 вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,16.1.2019.

11,30-16, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Петак,18.1.2019.

7-10,45, блок, неурологија

Станимировић Ивана

Субота,19.1.2019.

7-14,30, вежбе, кабинет

Драгана Тонић

Понедељак,21.1.2019.

7-12,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

8,15-11,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Понедељак,28.1.2019.

7-13, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

 
 
Медицинска школа "Др Алекса Савић" Прокупље
Обавештење о припремној настави за ванредне ученике четвртог разреда
 

 ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Датум

Време

Наставник

Понедељак,4.3.2019.

 10-16,45  школа

Драгана Николић

Уторак,5.3.2019.

10-15,15 

Четвртак, 7.3.2019.

7-11,30

Петак,8.3.2019.

12-15,15

 

УРГЕНТНА СТАЊА У МЕДИЦИНИ

Датум

Време

Наставник

Петак,1.2.2019

9-14,15 кабинет теорија

Драган Тонић

Субота 2.2.2019.

8-12,30 кабинет теорија

Понедељак,18.2.2019.

7-12,15  ургентно  вежбе

Гордана Бјелић

 

Уторак, 19.2.2019.

7-13 ургентно вежбе

                                  ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Четвртак,24.1.2019.

7--13 блок

 Андријана Велимировић

Понедељак, 28.1.2019.

7-12,15 блок

 Среда,20.02.2019    

10-15.15  вежбе

Младен Павловић

Петак,22.02.2019.    

7-13    вежбе

Младен Павловић

Понедељак,25.02 .2019.      

7-13     вежбе

Младен Павловић

Среда,27.02.2019.

10-15,15   вежбе

Младен Павловић

Субота,9.2.2019.

7-12,15  вежбе

Јованка Томовић

Субота, 16.2.2019.

7-13 вежбе

Јованка Томовић

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА  У  НЕОНАТОЛОГИЈИ

Среда,16.1.2019.

7-12,15 вежбе

 

Јелена Ристић

Четвртак,17.1.2019.

7-13 вежбе

Среда,23.1.2019.

7-12,15 вежбе

Уторак,29.1.2019.

7-13 вежбе

Понедељак 21.1.2019.

13 -15,15 блок

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

12,15 -14,30 блок

Понедељак,28.1.2019.

12,15-14,30 блок

Среда,30.1.2019.

12,30-17 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА БОЛЕСНИКА

Понедељак,14.1.2019.

7-12,15 вежбе хирургија

 

Виолета Станојевић

 

Уторак,15.1.2019.

7-12,15 вежбе

Субота, 19.1.2019.

7-13  вежбе

Понедељак,21.1.2019.

7-13 вежбе  ортопедија

Слађана Станковић

Петак, 25.1.2019.

7-13 вежбе

 Виолета Станојевић

Среда,30.1.2019.

7-12,15 блок

 

Слађана Станковић

 

Четвртак, 31.1.2019.

7-12,15  вежбе

Четвртак,28.2.2019.

7-13 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ  БОЛЕСНИКА

 Четвртак 14.02.2019.

7-12,12  

 

Ивана Станимировић

 

 Петак 15.02.2019.

7-13 

Четвртак, 21.2.2019.

7-12,15  вежбе  НПХ

 

Биљана Миленковић

Уторак 26.2.2019,

7-13 вежбе

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о полагању матурског испита у фебруарском року, школска 2018/19. године
 
Пријава матурског - 24.01.2019. године 
Полагање теста - 28.01.2019. године
Здравствена нега - 29.01.2019. године
Медицинска школа „Др Алекса Савић“ Прокупље
Пријава испита у фебруарском испитном року, школске 2018/19. године
 
 
 
Први разред - четвртак, 14.02.2019. године, од 10.00 - 12.00 часова
Други разред - четвртак, 21.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Трећи разред - четвртак 28.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Четврти разред - четвртак 07.03.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова 
 

 

 

Постоје три основана типа интеракција међу генима:

  1. Комплементарност–сарадња међу генима
  2. Епистаза– спречавање дејства једног гена другим геном
  3. Адитивност – сабирно дејство гена.

Интеракције гена

Интеракције гена представљају међусобна дејства и утицаје који гени врше један на други чиме мењају фенотип.

У интеракцији могу да буду:

  • алелни гени, односно алели једног гена и
  • неалелни гени, односно различити слободни гени (смештени на различитим хромозомима па се тако могу слободно комбиновати).

Интеракције генских алела

Алели једног гена могу да међусобно делују један на други на три основна начина, који истовремено представљају и типове наслеђивања:

  • доминантно-рецесивно наслеђивање
  • непотпуно доминантно наслеђивање
  • кодоминантно наслеђивање.

Интеракције неалелних гена

Гени смештени на различитим паровима хромозомима називају се неалелни гени и они могу бити у међусобној интеракцији која за резултат има одређени фенотип. Многе особине су резултат интеракција два или више таквих гена. Значи, осим што нека особина зависи од интеракције алела једног гена она зависи и од интеракције тих алела са алелима неких других гена.

Интеракције алела различитих гена могу бити :

  • комплементарност,
  • епистаза и
  • адитивност.

Комплементарност (сарадња међу генима)

Комплементарност се остварује када је за испољавање неке особине битна одређена комбинација гена. На пример гени а,б,ц,д..., синтетишу ензиме α,β,ɤ,∆.., који катализују неколико узастопних развојних процеса који одређују неку особину. Уколико изостане било који од ових продуката одређена особина неће бити детерминисана.

Најпростији пример комплементарности је детерминација боје цвета биљке Lathyrus odoratus, која зависи од два гена. Када су оба гена активна тј. када је присутан бар по један доминантан алел сваког гена онда долази до синтезе пигмента антоцијана и цвет је љубичасте боје.Све остале комбинације генотипова дају белу боју цвета.

Табела доихибридног укрштања

 

Због тога се у F2 генерацији не јавља фенотипски однос 9 : 3 :3 : 1, карактеристичан за дихибридно укрштање, већ се образују само два фенотипа љубичаст и бео цвет у односу 9 : 7

види шему укрштања

Шема укрштања биљке Lathyrus odoratus

У овом примеру видимо да се комплементарност између два доминантна алела два гена остварује детерминација одређене особине, односно синтеза пигмента антоцијана.

Исто тако се у детерминацији неких особина, може остварити комплементарност између два пара рецесивних гена.

Облик семена биљке Хоћу-нећу - Capsela bursa-pastoris, одређен је са два гена А и B и може бити троугласт и сочиваст.

Сочиваст облик семена настаје сарадњом два пара рецесивних алела генотип - ааbb, а троугласто семе је резултат свих осталих комбинација које садрже било који доминантан алел.

 

Табела дихибридног укрштања

Фенотипски однос у F2 генерацији је:

15троугласто : 1сочивасто.

 

Облик плода бундеве

Комплементарном активношћу два пара мутираних рецесивних алела плод ће бити крушколик.

Када су оба гена активна тј. садрже бар по један доминантан алел плод ће имати округласт облик,

Облик бундеве одређују два гена.

  • Округласт облик плода имају биљке код којих се у генотипу налазе бар по један доминантан алел оба гена (А-B-).
  • Дискоидалан плод је резултат генотипа у коме је присутан доминантан алел једног од гена, било гена А или гена B (ааB- или А-bb).
  • Када су у генотипу заступљени само рецесивни алели онда је облик крушколик.

 

Табела доихибридног укрштања

 

Тако,уФ2 генерацији имамо три фенотипа у односу:

9 : 6 : 1,
округласт плод 9 комбинација  :   дискоидалан плод 6 комбинација  :  крушколик плод 1 комбинација

 

Шема наслеђивање облика плода бундеве

 

 

Епистаза (инхибиторно дејство гена)

Када један ген кочи (инхибира) дејство другог неалелног гена онда се таква интеракција назива епистаза.

Врло редак ген, односно његов рецесиван алел h, када се нађе у хомозиготном стању (hh), кочи стварање антигена А и B у крви човека. Тада се не испољавају крвне групе А, B и АB јер, иако особе имају алеле А или B (или оба), њихово дејство је инхибирано овим рецесивним геном h.

Тако нпр. иако особа има генотип ААhh она неће имати крвну групу А јер је алел А инхибиран. Особа ће тада имати О крвну групу.

 

Боја перја кокошака контролисана је помоћу два гена C и I.

Ген C омогућује стварање пигмента који даје боју перју, а ген I - доминантан алел,инхибира његово дејство па је тада перје бело. Рецесиван алел гена c је нефункционалан (пигмент се не ствара) па је перје беле боје.

Ако се у P генерацији укрсте две јединке белог перја од којих је:

Р генерација:CCII беле x ccii беле

  1. једна генотипа CCII, а
  2. друга генотипа ccii

у F1 генерацији се добијају све беле кокошке. Јединке F1 генерације су хетерозиготи за оба гена – CcIi па иако имају ген C пигмент се не ствара јер је инхибиран геном I.

CcIi беле x CcIi беле

У F2 генерацији долази до појаве два фенотипа – бело и обојено перје у односу 13 : 3. Само генотип C-ii, који се јавља у 3/16, даје обојено перје. Сви остали генотипови C-I-, ccI- и ccii одређују бело перје

C- I- (9)          C- ii (3)            ccii (1)           ccI- (3)
13 б е л е : 3 обојене

 

 

 

 

 

Адитивност (сабирно дејство гена)

Адитивно дејство гена остварује се ако појединачно дејство сваког од гена код полигенских особина доприноси јачини особине тако што се њихово дејство сабира.

Тако се наслеђују многе квантитативне особине, као што су:

  • телесни раст и
  • боја коже,
  • боја очију човека.

У детерминацији одређивању ових особина човека сматра се да учествује 3-4 гена - пара алела.

Што је у генотипу човека више доминантних алела који подстичу стварање пигмента, боја коже је тамнија. Најтамнију боју коже имају особе код којих су сви алели доминантни ААBBCC. Како се у генотипу особе број доминантних алела смањује тако је и боја коже све светлија. Најсветлију боју коже имају особе које садрже све рецесивне алеле ааbbcc.

Претпоставимо да боју коже одређују само два гена А и B. У паријеталној генерацији су особа црне боје коже, генотипа ААBB и особа беле боје коже ааbb.

Анализираћемо потомке F1 и F2 генерације :

P: ААBB x ааbb

F1: АаBb x АаBb

У F1 генерацији се формирају мелези умерено тамне боје коже. Мелези из F1 генерације образују 4 типа гамета:

АB, Аb, аB и аb

који међусобним укрштањем дају 16 комбинација генотипова које дају 5 различитих фенотипова:

  1. фенотип тамна кожа (пигмент се образује 100%) који одређује генотип у коме су сви алели доминантни – ААBB; овај генотип се јавља у 1 од 16 комбинација – 1/16,
  2. фенотип је мање тамна кожа (образује се 75% пигмента), а генотип је са три било која доминантна алела (нпр. ААBb) – јавља се у 4/16 комбинација
  3. фенотип је умерено тамна кожа (образује се 50% пигмента) – генотип је са било која два доминантна алела (нпр. ААbb или АаBb) – јавља се у 6/16 комбинација
  4. фенотип је умерено светла боја коже (ствара се 25% пигмента), а генотип је са једним, било којим доминантним алелом Ааbb, ааBb; јавља се у 4/16 комбинација,
  5. фенотип је светла боја коже (пигмент се не ствара), а одређује га генотип без доминантних алела (ааbb) који се образује у 1/16 комбинација

Фенотипски однос у F2 генерацији при адитивном наслеђивању особине (боја коже) која је под претпоставком под контролом два гена смештених на различитим хромозомима је :

1      :           4     :            6         :           4           :              1
тамна : мање тамна : умерено тамна : умерено светла : светла.

 

У нормалној мејози свака хроматида одлази у посебан гамет. Гамети који садрже хроматиде које су размењивале делове називају се кросинг-овер гамети. Јединке које настају од таквих гамета називају се рекомбинанти.

Вероватноћа одигравања кросинг-овера између два гена на истом хромозому зависи од њиховог међусобног растојања. Што је то растојање веће и вероватноћа да ће доћи до кросинг-овера је већа и обратно. У геному човека постоје гени између којих је растојање толико мало да се практично кросинг-овер не одиграва. Такви скупови гена који се као целина преносе на потомство називају се хаплотипови.

Чињеница да учесталост кросинг-овера зависи од растојања између гена користи се приликом мапирања гена на хромозому (одређивање места генима на хромозому).

 Генетичке мапе које се добијају на основу учесталости кросинг-овера дају нам увид о релативном положају гена на хромозомима. Растојање између два гена процењује се на основу броја кросинг-овер гамета на 100 гамета, у %.

При томе 1% кросинг-овера представља јединицу растојања или центиморган (сМ), што значи да је:

1сМ= 1%кросинг-овера.

 

Механизам кросинг-овера

 

Механизам вршења кросинг-овер може се најједноставније објаснити на примеру нека три везана гена обележена са A, B и C. На једном од хомологих хромозома налазе се сва три доминантна, а на другом сва три рецесивна алела ових гена што значи јединка је хетерозигот за сва три гена.

Кросинг-овер се може извршити :

  1. између гена A и B;

при томе ће хроматиде међусобно разменити делове који садрже гене B и C, па ће сада једна хроматида имати комбинацију Abc , а друга комбинацију aBC.

На шеми под А: те хроматиде су обележене бројевима 2 и 3; гамети који буду добили те хроматиде биће кросинг-овер гамети, а они који добију хроматиде са комбинацијама ABC и abc биће нормални гамети (хроматиде нису учествовале у кросинг-оверу);

 

  1. између гена B и C, при чему ће хроматиде разменити делове који садрже ген C па ће једна хроматида имати комбинацију ABc, а друга комбинацију abC –види шему под B;
  2. двоструки кросинг-овер, који се дешава између гена A и B и између гена B и C истовремено; при двоструком кросинг-оверу настају хроматиде са следећим комбинацијама алела :

AbC и aBc – Шема C

На основу шеме можемо закључити да хетерозиготна особа за три везана гена може да образује 8 типова гамета који се разликују по комбинацијама алела:

·         ABC,

·         abc,

·         Abc,

·         aBC,

·         Abc,

·         abC,

·         AbC i

·         aBc.

 

Прва два типа гамета су нормални , а остали су кросинг-овер гамети. Дакле, кросинг-овер омогућава да се везани гени комбинују исто као и слободни гени.

 

 

Мапирање гена

Да би се утврдило растојање између везаних гена неопходно је да се изврши тзв. повратно укрштање, односно да се хетерозиготна јединка за две или више везане особине укрсти са рецесивним хомозиготом. Код потомака би требало да се у ½ случајева испоље све три доминантне особине, а у ½ све три рецесивне особине, збиг комбиновања хромозома са везаним генима.

F1-Ген : АаBbCc                  x        aabbcc

F1-Ген : АаBbCc                  x        aabbcc

Ако се у потомству не јаве рекомбинантни потомци већ само они који личе на родитеље, то значи да до кросинг-овера не долази и да су ти гени јако близу један другом.

Ако се, пак, у потомству јаве и рекомбинантне јединке у одређеном проценту тај проценат представља % кросинг-овера односно растојање између гена.

Пример:

Према већ приказаним начинима дешавања кросинг-овера између три везана гена A,B i C претпоставимо да је као последица повратног укрштања добијен следећи резултат :

  • 30% фенотипова aaBbCc и Ааbbcc, због кросинг-овера између  локуса А и Б ;
  • 14% фенотипова АаБбцц и ааббЦц, због кросинг-овера између локуса Б и Ц;
  • 6% фенотипова АаbbCc и ааBbcc, због двоструког кросинг-овера;
  • осталих 50% су јединке са све три доминантне и све три рецесивне особине.

На основу ових добијених резултата може се израчунати растојање између ових гена:
У израчунавању се користе преполовљени проценти јер се посматра једна хроматида (хромозом) коју има гамет.

  • A и B гена износи 15 + 3 = 18% или 18cM
  • B и C гена износи 7 + 3 = 10% ili 10 cM
  • A и C гена износи 15 + 7 + 3 + 3 = 28% ili 28cM.

Пошто је утврђено растојање лако је конструисати генску мапу ова три гена :

A__________ 18%__________B______10%____C

 

У зависности од тога, у каквој се интеракцији налазе алели једног гена, разликују се три основна типа наслеђивања:

  1. потпуно доминантно-рецесивно наслеђивање,
  2. непотпуно доминантно наслеђивање или интермедијарно и
  3. кодоминантно наслеђивање.

Доминантно-рецесивно наслеђивање

Доминантно-рецесивно наслеђивање представља тип наслеђивања које је резултат интеракције генских алела.

Потпуно доминантно наслеђивање показује доминантан алел који се исто испољава и у хомозиготном (АА) и у хетерозиготном стању (Аа). Доминантан алел је функционалан и одређује синтезу неког протеина који доводи до испољавања одређене особине па је довољно присуство само једног доминантног алела да би се та особина испољила у фенотипу.

Рецесиван алел је нефункционалан па се дати протеин не ствара што доводи до испољавања алтернативне особине.

Доминантно се наслеђују на пример, особине баштенског грашка на којима је радио Мендел, као што су

  • округло,
  • жуто семе,
  • високе стабљике и др.

 

Доминантне особине човека су:

  • слободне ушне ресице,
  • способности увртања језика,
  • способности осећања горког укуса фенилтио-карбамида (РТС)
  • Rh+ крвне групе и многе друге.

Рецесивно се наслеђују алтернативне особине претходно набројаним.

 

 

Наслеђивање Rh система крвних група

Rh систем крвних група одређује ген који образује два алела :

  • доминантан - D и
  • рецесиван - d.

Доминантан алел одређује синтезу антигена D, па се особе са овим антигеном означавају као Rh+.

Рецесиван алел је нефункционалан па се антиген d не ствара, а особе су Rh-.

С обзиром да се доминантан алел исто испољава и у хомозиготном и у хетерозиготном стању, особе Rh+ крвне групе могу имати два генотипа DD (хомозигот) или Dd (хетерозигот).

Другачије речено, довољно је да особа има само један доминантан алел да би се створио D антиген и испољила Rh+ крвна група. Особе Rh- крвне групе имају само један генотип тј. увек су рецесивни хомозиготи (dd).

 

 

Непотпуно доминантно наслеђивање или интермедијарно наслеђивање

Интермедијарно наслеђивање показује доминантан алел који се различито испољава у хомозиготном и хетерозиготном стању. У том случају се испољавају три фенотипа при чему је фенотип који је одређен хетерозиготним генотипом интермедијаран (између доминантног и рецесивног хомозигота, односно међупродукт).

Због тога је фенотипски однос у F2 генерацији :

1x(АА) : 2x(Аа) : 1 x(аа), а не 3 : 1 као код потпуне доминантности.

Пример за овај тип је наслеђивање облика косе човека:

  • Равна коса одређена је паром доминантних алела (доминантан хомозигот);
  • коврџава паром рецесивних алела (рецесиван хомозигот);
  • Таласаста коса је међупродукт и одређена је хетерозиготним генотипом.


Непотпуно доминантно се наслеђују и нека обољења људи, као што су анемија српастих еритроцита и друге.

 

Кодоминантно наслеђивање

Кодоминантно наслеђивање је појава када се у хетерозиготном стању потпуно изражавају оба доминантна алела.

Тако се наслеђују крвне групе:

  • ABO система и
  • MN система.

 

 

Наслеђивање ABO система крвних група

ABO систем крвних група одређује ген који има три алела :

  1. А,
  2. B и
  3. О алел.

Алели А и B су функционални и одређују синтезу одређених антигена аглутиногена A B, који се налазе на еритроцитима.

  • Алел А одређује синтезу антигена А, а
  • алел B синтезу антигена B.
  • Алел О је нефункционалан па се не ствара ни један од антигена.

Ова три алела могу да се искомбинују на 6 могућих начина образујући на тај начин 6 различитих генотипова:

  1. АА,
  2. АО,
  3. BB,
  4. BO,
  5. AB и
  6. ОО.

Алели А и B су међусобно кодоминантни и истовремено су оба алела доминантна у односу на О алел

А=B>О

Када се алели А и B нађу у пару на хомологим хромозомима генотип AB, испољиће се дејство оба ова алела, односно особа ће имати и антиген А и антиген B. Таква особа има крвну групу AB.

Особа генотипа АА или АО има крвну групу А јер се на њеним еритроцитима налази антиген А.

Слично је и код особа B крвне групе, генотипови су BB и BO, само што се код њих ствара аглутиноген B.

Крвну групу О одређује један генотип – рецесиван хомозигот ОО. Особе О крвне групе не садрже ни један од антигена.

Свака особа поред антигена на еритроцитима има и антитела у крвној плазми. У крви једне особе никада се не налазе истородни антиген и антитело, нпр. антиген А и антитело анти-А.

Садржај антигена и антитела, фенотипови и генотипови АБО система дати су у наредној табели:

 

 

Корелативно (везано) наслеђивање

Сваки хромозом садржи много гена.

Гени који се налазе на једном истом хромозому називају се везани гени и они се заједно преносе на потомство и заједно испољавају.Особине које одређују гени смештени на истом хромозому су корелативне (везане) особине и оне се заједно испољавају код потомака ако између гена који их одређују не дође до кросинг-овера.

Фенотипске особине могу бити одређене од стране једног или више гена.

  • Наслеђивање путем једног гена називамо моногенским (монохибридним),
  • путем два гена дихибридним,
  • путем три трихибридним,
  • а постоје и полигене особине.

Наслеђивање стечених особина