Испити за ванредне ученике

За све потребне информације, обратите се референту за рад са ванредним ученицима на број телефона 027/324-462.
Распоред испита

Медицинска школа

др Алекса Савић

О др Алекси Савићу

Ванредно школовање

Уколико желите да промените свој образовни профил, код нас можете да извршите преквалификацију за неко од медицинских занимања уз полагање разлике стручних и допунских предмета који се одређују на основу процене стручних лица. На располагању Вам је и доквалификација за неко од медицинских занимања ако сте завршили трећи степен средње школе.
Упис
Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ПРВИ разред, школска 2018/19. године
 

АНАТОМИЈА  - II група

Уторак,15.1.2019.

10,00-13,00            кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак,22.1.2019.

12,15-16,35         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Уторак29.1.2019.

13,50-18,15         кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Четвртак,31.1.2019

13,00-14,30     кабинет анатомије

Сунчица Дуњић Петровић

Ученици:

Миладиновић Никола

Петровић Александра

Нешић Јована                              

Раичевић Петар

Станковић Магдалена                                            

Димитријевић Милена

Петровић Сандра                                                     

Крстовић Милутин

Миладиновић Тамара                                           

Јоцић Јована

Јевтић Тања

Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПРВА ГРУПА

Петак,11.1.2019.

7,00-13,15   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,14.1.2019.

7-11,30  кабинет

Снежана Никић

Уторак,15.1.2019.

7-10   кабинет

Снежана Никић

Петак,18.1.2019.

7,00-14,45   кабинет

Снежана Никић

Понедељак,21.1.2019.

7-11,30   кабинет

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ – ПРВА ГРУПА

Петак,28.12.2018.

9-14,30

 Ана Благојевић

Четвртак,10.1.2019.

9-14,30

Ана Благојевић

С убота,12.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Четвртак 17.1.2019.

9,30-15

Ана Благојевић

Ученици:

Антанасковић Магдалена

Минић Радмила

Матић Јелена

Биљана Ђедовић

Јовановић Александра

Миладиновић Никола

Нешић Јована

Станковић Магдалена

Петровић Сандра

Миладиновић Тамара

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ДРУГА ГРУПА

Среда,9.1.2019.

13- 17,30    кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,10.1.2019.

7-12,15   кабинет

Драгана Тонић

Субота,12,1.2019.

7-12,15   

Драгана Тонић

Уторак15.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

Среда,16.1.2019.

13-18,15

Драгана Тонић

ПРВА ПОМОЋ  – ДРУГА ГРУПА

27.12.2018.

10-13

Ана Војиновић

14.1.2019.

           10-14,30

Ана Војиновић

17.1.2019.

10-13

Ана Војиновић

21.1.2019.

10-14,30

Ана Војиновић

24.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

31.1.2019.

10-13,45

Ана Војиновић

Ученици:

Јевтић Тања

 Киш Михаљ

Ракић Јовановић Наташа

Илић Анастасија

Пешић Јасмина

Петровић Александра

Раичевић Петар

Димитријевић Милена

Крстовић Милутин

Јоцић Јована

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА – ТРЕЋА ГРУПА

Уторак,22.1.2019.

7-10    кабинет

Снежана Никић

Среда,23.1.2019.

7-13   кабинет

Драгана Тонић

Четвртак,24,1.2019.

7-11,30   

Драгана Тонић

Субота.26.1.2019.

7-11,30

Драгана Тонић

Понедељак,28.1.2019.

7-11,30

Снежана Никић

Уторак, 29.1.2019.

7-10

Снежана Никић

ПРВА ПОМОЋ - ТРЕЋА ГРУПА

Уторак, 15.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак 17.1.2019,

10-15,15  кабинет

Бјелић Гордана

Субота 26.1.2019.

7-12,15  кабинет

Бјелић Гордана

Четвртак, 31.1.2019.

7-13  кабинет

Бјелић Гордана

Ученици:

Милић Милица

Страхинић Божидар

Лукић Катарина

Кривокапић Александра

Огњановић Мариан

Тошић Петар

Љумовић Јелена

Михајловић Милан

Јовић Светлана

ОБАВЕЗНА УНИФОРМА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ НЕГУ

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о припремној настави за ДРУГИ разред, школска 2018/19. године
 
 

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА

Датум

Време и место

Наставник

Понедељак, 24.12.2018.

7-12,15, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,26.12.2018.

11,30-16,45, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Четвртак,27.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Петак, 28.12.2018.

9,15-13, вежбе, кабинет

Станимировић Ивана

Среда ,9.1.2019.

8,15-13,30, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Четвртак, 10.1.2019.

11,15-13,00, блок. гинекологија

Добрила Дурлевић

Петак,11.1.2019.

7-10,45 блок неурологија

Станимировић Ивана

Уторак 15.1.2019.

7-11,45 вежбе, кабинет

Даниела Киковић

Среда,16.1.2019.

11,30-16, вежбе, кабинет

Јованка Томовић

Петак,18.1.2019.

7-10,45, блок, неурологија

Станимировић Ивана

Субота,19.1.2019.

7-14,30, вежбе, кабинет

Драгана Тонић

Понедељак,21.1.2019.

7-12,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

8,15-11,15, блок, гинекологија

Добрила Дурлевић

Понедељак,28.1.2019.

7-13, вежбе, кабинет

Даниела Киковић

 
 
Медицинска школа "Др Алекса Савић" Прокупље
Обавештење о припремној настави за ванредне ученике четвртог разреда
 

 ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Датум

Време

Наставник

Понедељак,4.3.2019.

 10-16,45  школа

Драгана Николић

Уторак,5.3.2019.

10-15,15 

Четвртак, 7.3.2019.

7-11,30

Петак,8.3.2019.

12-15,15

 

УРГЕНТНА СТАЊА У МЕДИЦИНИ

Датум

Време

Наставник

Петак,1.2.2019

9-14,15 кабинет теорија

Драган Тонић

Субота 2.2.2019.

8-12,30 кабинет теорија

Понедељак,18.2.2019.

7-12,15  ургентно  вежбе

Гордана Бјелић

 

Уторак, 19.2.2019.

7-13 ургентно вежбе

                                  ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ИНТЕРНИСТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

Четвртак,24.1.2019.

7--13 блок

 Андријана Велимировић

Понедељак, 28.1.2019.

7-12,15 блок

 Среда,20.02.2019    

10-15.15  вежбе

Младен Павловић

Петак,22.02.2019.    

7-13    вежбе

Младен Павловић

Понедељак,25.02 .2019.      

7-13     вежбе

Младен Павловић

Среда,27.02.2019.

10-15,15   вежбе

Младен Павловић

Субота,9.2.2019.

7-12,15  вежбе

Јованка Томовић

Субота, 16.2.2019.

7-13 вежбе

Јованка Томовић

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА  У  НЕОНАТОЛОГИЈИ

Среда,16.1.2019.

7-12,15 вежбе

 

Јелена Ристић

Четвртак,17.1.2019.

7-13 вежбе

Среда,23.1.2019.

7-12,15 вежбе

Уторак,29.1.2019.

7-13 вежбе

Понедељак 21.1.2019.

13 -15,15 блок

Добрила Дурлевић

Среда,23.1.2019.

12,15 -14,30 блок

Понедељак,28.1.2019.

12,15-14,30 блок

Среда,30.1.2019.

12,30-17 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА БОЛЕСНИКА

Понедељак,14.1.2019.

7-12,15 вежбе хирургија

 

Виолета Станојевић

 

Уторак,15.1.2019.

7-12,15 вежбе

Субота, 19.1.2019.

7-13  вежбе

Понедељак,21.1.2019.

7-13 вежбе  ортопедија

Слађана Станковић

Петак, 25.1.2019.

7-13 вежбе

 Виолета Станојевић

Среда,30.1.2019.

7-12,15 блок

 

Слађана Станковић

 

Четвртак, 31.1.2019.

7-12,15  вежбе

Четвртак,28.2.2019.

7-13 блок

ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПСИХИЈАТРИЈСКИХ  БОЛЕСНИКА

 Четвртак 14.02.2019.

7-12,12  

 

Ивана Станимировић

 

 Петак 15.02.2019.

7-13 

Четвртак, 21.2.2019.

7-12,15  вежбе  НПХ

 

Биљана Миленковић

Уторак 26.2.2019,

7-13 вежбе

Медицинска школа „Др Алекса Савић“  Прокупље
 
Обавештење о полагању матурског испита у фебруарском року, школска 2018/19. године
 
Пријава матурског - 24.01.2019. године 
Полагање теста - 28.01.2019. године
Здравствена нега - 29.01.2019. године
Медицинска школа „Др Алекса Савић“ Прокупље
Пријава испита у фебруарском испитном року, школске 2018/19. године
 
 
 
Први разред - четвртак, 14.02.2019. године, од 10.00 - 12.00 часова
Други разред - четвртак, 21.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Трећи разред - четвртак 28.02.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова
Четврти разред - четвртак 07.03.2019. године, од 12.00 - 14.00 часова 
 

 

 

Proteini - građa i funkcije

PROTEINI – BIOLOŠKA ULOGA I  STRUKTURA

 

   Reč protein potiče od Grčke reči πρώτα što znači “najvažniji, prvi”. Proteini zajedno sa ostalim organskim jedinjenjima, nukleinskim kiselinama, mastima i ugljenim hidratima čine formu, strukturu i funkciju svih živih organizama na Zemlji. Iako proteini nisu jedina organska jedinjenja koja čine suštinu života, njihova sveobuhvatna uluga u organizmu, opravdava njihov naziv. 

Proteini obavaljaju veoma važne i brojne biološke uloge:

  • Strukturnu, proteini su deo ćelijske i jedrove membrane, deo su citoskeleta, čine osnovnu strukturu svih ćelijskih organela, ulaze u sastav DNK - kompleksa, oni čine strukturu i elastičnost krvnih sudova, kolagen i elastin grade koštani matriks i ligamente, dok Α-keratin učestvuje u izgradnji epidermalnog tkiva ...
  • Kontraktilnu ulogu imaju proteini koji su sastavni deo aktinskih i miozinskih niti u mišićima, odnosno aktin i miozin.
  • Katalitičku ulogu imaju Enzimi, koji čine najveću klasu proteina. Poznato je oko 2000 različitih enzima, od kojih svaki katalizuje različitu vrstu reakcije.
  • Transportnu ulogu imaju hemoglobin ( transportuje kiseonik do svih ćelija organizma ), globulini seruma ( transportuju steroidne hormone kroz krvotok od mesta sinteze do mesta delovanja ), albumini seruma, (koji prenose neke toksine i lekove), transferin ( koji transportuje gvožđe). 
  • Proteini imaju i zaštitnu ulogu, imunoglobulini i interferoni štite organizma od dejstva virusa i bakterija.
  • Regulatornu ulogu imaju hormoni ( insulin, hormon rasta i sl...)
  • Rezervnu ulogu, ima protein albumin, koji u jajetu predstavlja rezervu aminokiselina za embrion.

   Proteine je prvi opisao i imenovao Džons Bercelijus 1838. Ipak prvi protein je izolovan tek 120 godna kasnije 1958. od strane Frederika Sangera i bio je to insulin, Sanger je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće. Među prvima su otkriveni i hemoglobin i mioglobin na osnovu kristalografje X-zračenja.

 

Struktura proteina

Proteini ili belančevine su prirodni polipeptidi– polimeri, koji su izgrađeni od velikog broja amino-kiselinskih ostataka, koje su međusobno spojene peptidnim vezama u linearne (nerazgranate) lance.

Amino-kiseline su jedinjenja koja sadrže dve funkcionalne grupe, amino-grupu (-NH2) i karboksilnu grupu (-COOH), vezane za isti ugljenikov atom. Za isti atom ugljenika je vezana bočna grupa. Svaka aminokiselina ima sebi svojstvenu bočnu grupu.

 

slika preuzeta sa www.wikipedia.org
opšta formula aminokiseline ( R - bočna grupa ).

 

na slici je prikazan način obrazovanja peptidnih veza između dve aminokisleine uz oslobađanje molekula vode.

 Sledeća gif animacija takođe prikazuje proces vezivanja dve aminokiseline i obrazovanje peptidne veze uz oslobađanje molekula vode.

 

U prirodi je poznato preko 500 aminokiselina, u sastav proteina ulazi 20 aminokiselina.

Aminokiseline koje ulaze u sastav proteina mogu se klasifikovati na više načina, ali se najčešće razvrstavaju na osnovu polarnosti i naelektrisanja bočnih grupa.

nepolarne

polarne

  1. Alanin - Ala
  2. Valin - Val
  3. Leucin - Leu
  4. Izoleucin - Ile
  5. Prolin - Pro
  6. Fenilalanin - Phe
  7. Triptofan - Trp
  8. Metionin - Met

nenaelektrisane

negativno naelektrisane

pozitivno naelektrisane

  1. Glicin - Gly
  2. Serin - Ser
  3. Treonin – Thr
  4. Tirozin - Tyr
  5. Cistein - Cys
  6. Asparagin - As
  7. Glutamin - Gln
  1. Glutaminska kiselina- Gl
  2. Asparaginska kis - Asp
  1. Lizin - Lys
  2. Arginin – Arg
  3. Histidin - His

 

Svaki protein ima jedinstvenu amino kiselinsku sekvencu koja je određena sekvencom nukleotida u genu. 

Ova sekvenca aminokiselina predstavlja primarnu strukturu proteina.

Primarna struktura proteina, odnosno sekvenca amino-kiselina u proteinu definisana je u genima i sadržana u genetičkom kodu.

Genetički kod je set tri nukleotida koji se zovu kodoni. Tri nukleotidne kombinacije su svojstvene za jednu aminokiselinu, npr. AUG je kombinacija za metioninDNK sadrži četiri različita nukleotida, što znači da je broj mogućih kombinacija kodona 64. Odnosno: 4³=4x4x4=64.

 

Prostorna struktura proteina

 

Proteini imaju i karakterističnu prostornu strukturu, od koje zavisi njihova uloga u ćeliji. Ta struktura se održava slabim nekovalentnim vezama koje se ostvaruju između bočnih grupa aminokiselinai zato zavisi od njihovog redosleda. Slabe veze se mogu mestimično raskidati i ponovo formirati uz mali utrošak energije. Zahvaljujući tome proteini imaju promenljivu prostornu strukturu, što im omogućuje da menjaju svoju biološku aktivnost u skladu sa promenljivim potrebama ćelije.

Prostornu strukturu proteina čine:

  1. sekundarna,
  2. tercijalna, i
  3. kvarternarna struktura.

 

  1. 1.Sekundarna struktura

Peptidni lanac teži da zauzme najstabilniji mogući oblik, pa se organizuje tako da zauzima jedan od dva oblika  sekundarne struktureα-zavojnicu ili β-ploču. Ta dva oblika su podjednako stabilni i istovremeno jedino moguća, zato što su stabilniji od svih ostalih.

α-zavojnica nastaje tako što se između atoma koji pripadaju svakoj četvrtoj aminokisleni u polipeptidnom lancu obrazuju vodonične veze, sažimajući polipeptidni lanac u zavojnicu.

 


U β-ploči polipeptidni lanac nije spirilizovan kao u α-zavojnici, već izdužen. Ovu strukturu odžavaju vodonične veze koje se obrazuju između udaljenih delova istog polipeptidnog lanca gradeći „ploču“.

 

  1. 1.Tercijalna struktura

U različitim delovima istog polinukleotidnog lanca često su zastupljena oba oblika sekundarne strukture. Između njih se nalaze kraći i duži neuređeni delovi lanca.

Na mestima gde je polipeptidni lanac neuređen ( i zbog toga manje stabilan ) se i dalje savija, tako da zadobija loptast ( globularan ) oblik, koji predstavlja njegovu tercijalnu strukturu.

 

U tercilanoj strukturi različitih proteina udeo α-zavojnica i β-ploča je različit. Prostornim organizovanjem polipeptid zadobija specifičnu biološku aktivnost, pa se tek tada za njega može koristiti termin protein.

Neki proteini nemaju globularan, već izdužen oblik. To su fibrilarni proteini i oni najčešće imaju strukturalnu ulogu. Takvi proteini su:

  • kolagen, i α-keratin, koji grade kožu, krzno, vunu, i kosu sisara, kao i
  • β-keratin, koji gradi perje, kožu, kandze i kljunove ptica i gmizavaca.

Slika predstavlja strukturu kolagena, koju grade tri α-zavojnice koje su međusobno povezane vodoničnim vezama, takvu strukturu ima i α-keratin. Kolagen je najzastupljeniji protein u organizmu kičmenjaka, nalazi se u hrskavici, tetivama, zidovima krvnih sudova i kostima. 

 

  1. 1.Kvaternarna struktura

Neki proteini se sastoje samo od jednog polipeptidnog lanca, dok mnogi sadrže više istih ili različitih lanaca i takve složene proteine označavamo kao oligomere. Ovakva struktura proteina se naziva kvaternarna struktura.

Deo oligomera koji ima određenu biološku funkciju naziva se subjedinica. Ona se sastoji obično od jednog polipeptidnog lanca, ali ih može biti i nekoliko.

Na primer: Hemoglobin se sastoji od četri polipeptidna lanca. Oni grade dve subjedinice, od kojih svaka sadrži po dva polipeptidna lanca, kao i prostetičnu grupu – hem – koja vezuje kiseonik.

hemoglobin

kvaternarna struktura hemoglobina

 

Prelazak proteina iz neaktivnog u aktivan oblik ( aktivacija ) često je rezultat razlaganja oligomera na subjedinice ili, pak, udruživanja subjedinica u oligomer.